Jezero Bicaz (Izvorul Muntelui)

Kako je nastalo

Brana je izgrađena između 1950. i 1960. i betonska je gravitaciona brana, smeštena u oblasti silikatnog peščara. Jezero se proteže od severozapada ka jugoistoku i ima mnogo bočnih krakova, od kojih je najvažniji duž reke Bistričoare. Dve sekundarne akumulacije, u Tašči i na Izvorul Muntelui, preusmeravaju vodu iz reka Bicaz i Izvorul Muntelui u glavno jezero.

Istorija

Jezero je napravljeno kao deo pregrađivanja Bistrice radi hidroenergije: radovi na brani počeli su 1950, a završeni su 1960.

Priroda

Bicaz je najveće veštačko jezero na unutrašnjim vodama Rumunije, a od oko 2000. je vodeni prirodni rezervat. Nivo mu se svake godine diže i spušta, što je oblikovalo živi svet u njemu. U prvim godinama u jezeru je živelo 25 vrsta riba. Do ranih sedamdesetih bilo ih je 19, a istraživanje iz 2005. pronašlo je samo 10.

Uklija je činila više od polovine riba ulovljenih u tom istraživanju, a slede grgeč i bodorka, uz manje krkuše, klena, škobalja, kalifornijske pastrmke i deverike. Mladica, lavaret i lipljen, svi zabeleženi u prvim godinama jezera, nisu pronađeni. Pastrmka je najcenjeniji ulov, a sveža pastrmka prodaje se kod Potocija, na obali. Tamošnju biološku istraživačku stanicu posetio je 1984. Žak Kusto.