Palićko jezero

Kako je nastalo

Suprotno popularnom verovanju, Palić nije ostatak Panonskog mora. Istraživanja pokazuju da su on i obližnje Ludaško jezero nastali rano u holocenu, kada se prašina nošena s lednika taložila u lesnom predelu Panonske nizije, a kiša ispunjavala plitke udoline. Vodni režim je oduvek bio nestabilan, a jezero je u istoriji više puta presušivalo i ponovo se vraćalo.

To je slano jezero, što je pomoglo mitu da ga je ostavilo more, i veoma je plitko, dugog i uskog oblika.

Istorija

Lokalna legenda kaže da je jezero nastalo od suza pastira po imenu Pavle, koji je izgubio jagnje sa zlatnim runom; ime se navodno izvodi od njega. Prvi pisani pomen datira iz 1462, kada je kralj Matija Korvin poklonio jezero svojoj majci.

Palić je postao banja četrdesetih godina 19. veka. Uređen je park u engleskom stilu, zatim kupatila, hoteli i gostionica, a pruga je stigla do jezera 1869, a tramvaj 1897. Sadašnji izgled naselja i banje osmislili su desetih godina 20. veka arhitekte među kojima je Marcel Komor, a istorijske zgrade su danas zaštićene kao kulturna dobra.

Secesijska obala

Palić je oko 8 km od Subotice, a njegova arhitektura iz početka 20. veka obuhvata Vodotoranj (nekada ulaznu kapiju banje), Veliku terasu, Muzički paviljon i Ženski štrand, podignut 1912. Šetalište vodi od Vodotornja kroz Veliku terasu do jezera i završava se kod Spomen-česme.

Priroda

Jezero i njegova obala su zaštićeni prirodni park. Voda je slana, a blato se dugo smatralo lekovitim, zbog čega se ovde razvila banja. Pošto je jezero toliko plitko, njegova voda je u istoriji više puta nestajala i vraćala se.

Ptice, hrastovi i Ludaš

Na ptičjim ostrvima gnezdi mnogo ptica, među njima je i jedino mesto u Srbiji gde se gnezdi rečni galeb. U parku je 31 zaštićeno hrastovo stablo, a zaštićene su i vidre i slepi miševi. Obližnje Ludaško jezero poznatije je ljubiteljima prirode, pre svega po pticama, i povezano je sa Palićem kanalom. Zagađenje iz Ludaša teče kroz kanal, što je jedan od razloga zašto je kvalitet vode Palića problem.