Savsko jezero

Kako je nastalo

Jezero je nekadašnji desni rukavac Save kod Ade Ciganlije. Radovi na njemu počeli su 1957, kada je grad osnovao direkciju za izgradnju rekreativnog centra na Adi Ciganliji, a završeni su 1967, kada su podignuti nasipi uzvodno i nizvodno od rukavca. Jezero je blago zakrivljeno i podeljeno na dva dela: taložni basen na jugu, kroz koji se jezero snabdeva vodom, i sportsko-rekreativni deo.

Istorija

Jezero je nastalo kada je odsečen jedan rukavac Save. Mnogo pre toga, ostrvo pored njega bilo je zabačeno mesto koje je važilo uglavnom u ratu. Ime mu se kao „Ciganska ada“ javlja u nemačkim i italijanskim delima iz 18. veka, mada ga neki vezuju za stariji keltski naziv. Knez Miloš Obrenović proglasio je 1821. Adu državnim i narodnim dobrom, a 1932. tu je održano evropsko prvenstvo u veslanju.

Imala je i mračniju stranu. Na ostrvu je bio zatvor, zvan mali srpski Alkatraz, među čijim su zatvorenicima bili Milovan Đilas, Moša Pijade i Borislav Pekić, a u noći 17. jula 1946. nove komunističke vlasti ovde su streljale Dražu Mihailovića i druge bivše političare.

Grad je 1957. odlučio da obnovi zapušteno ostrvo. Radovi su počeli 1960, uz vojni pontonski most do kopna, a do septembra 1961. nasip od 6 km zaustavio je prolećne poplave. Dve brane su 1967. spojile Adu s obalom na oba kraja i stvorile jezero, a prvi kupači došli su u sezoni 1968. Beograd 25. maja obeležava Dan Ade Ciganlije.

Priroda

U jezeru žive šaran, som i štuka, a ima i slatkovodnih rakova. Od 1994. u njemu se viđaju i slatkovodne bele meduze; one su normalna pojava u slatkovodnim jezerima koja se zagreju iznad određene temperature i potpuno su bezopasne za ljude. Vodene biljke imaju veliku ulogu u čišćenju vode. U šumi van glavnih staza u pravo doba godine raste i pečuraka.