Jezero Plastiras

Kako je nastalo

Jezero je akumulacija iza brane Plastiras na reci Tavropos (Megdovas). Koristi se za navodnjavanje i za pogon hidroelektrane, a glavni je izvor vode za grad Karditsu.

Istorija

Kaže se da je ideja o akumulaciji ovde pala generalu Plastirasu 1925, kada je posetio svoj zavičaj koji je veliko izlivanje Tavroposa opustošilo. Odbor je osnovan 1929, ali su političari bili protiv plana do Drugog svetskog rata. Posle rata, kada je Plastiras postao premijer, ideja je oživljena, a nova Elektroprivreda ju je prihvatila kao deo plana elektrifikacije zemlje. Međunarodno takmičenje održano je 1953, gradnja je počela u decembru 1955, a brana je zvanično otvorena 1960.

Mala Švajcarska

Grci jezero zovu „Mala Švajcarska“. Leži u planinama Agrafa, iza brane visoke 83 m, a na njegovoj obali ima mnogo uvala nalik fjordovima i malo ostrvce Niaga, koje je postalo orijentir tirkizne vode.

Priroda

Okolne planinske padine su šumovite, s hrastom na 700–900 m, četinarskom šumom do oko 1.500 m i subalpskim livadama i niskim žbunjem iznad toga. Ispod drveća rastu paprati, zdravci, ciklame, šafrani, narcisi i nekoliko orhideja. Područje je deo mreže Natura 2000. Nivo vode znatno se menja s godišnjim dobom i potrebama navodnjavanja.

U jezeru žive jegulja, šaran, pastrmka, bas, srebrni karaš, lavaret, linjak, uklija i bodorka. Na vodi i oko nje verovatno ćete videti čaplje, liske, galebove, gnjurce i vrance, a uz malo sreće i male bele čaplje, beloglave supove, sive sokolove ili sure orlove. Duž obala žive lisice, vukovi, divlje svinje, jazavci i lasice, a ređe medvedi, jeleni i divlje mačke.